Najveća prednost joj je što brzo raste, a prodaje se kao luda: Uspeva u Srbiji, lako se održava, a zarada je masna!

Rukola, biljka poznata po svom ljutom ukusu, često se koristi kao dodatak salatama, kuvanim jelima i sendvičima, ali visoke cene u prodavnicama podstiču ljubitelje svežeg zelenila da je sami uzgajaju, bilo u bašti ili na balkonu. Ovo, mnogi kažu, nije samo jednostavno, već i veoma profitabilno.

Najveća prednost rukole je njen brzi rast. Naime, prvi listovi se mogu ubrati već tri do pet nedelja nakon setve, a biljka se može regenerisati nakon orezivanja, što omogućava višestruku žetvu tokom jedne sezone. Rukola dobro podnosi niže temperature, što omogućava njen uzgoj skoro tokom cele godine.

Setva se najčešće obavlja u proleće i jesen, kada su temperature umerene, idealno između 10 i 20 °C. Tokom leta biljka brzo cveta, pa je preporučljivo sejati je u delimičnoj hladovini. Seme se postavlja plitko, na dubinu od pola do jednog centimetra, a rastojanje između redova treba da bude oko 10 centimetara. Redovnom setvom svakih nekoliko nedelja moguće je obezbediti konstantan priliv svežih i hrskavih listova.

Ne zahteva mnogo nege

Rukola ne zahteva intenzivnu negu, ali je redovno zalivanje neophodno, jer ako se zemljište osuši, listovi postaju gorki. Dovoljno je samo malo komposta, bez potrebe za jakim đubrivima. Berba može biti selektivna, list po list, ili se cela biljka može odseći u osnovi. Mladi listovi su najukusniji, dok kasnije postaju mnogo jači.

Brojke pokazuju koliko je proizvodnja rukole isplativa, a jedan kvadratni metar zemlje može dati do dva kilograma rukole po sezoni, što je značajna ušteda u poređenju sa maloprodajnim cenama. Pošto je seme relativno jeftino, prinos znatno premašuje početnu investiciju.

Za balkone i male prostore dovoljna je široka posuda ili gajba u koju se seje rukola, a redovnom setvom možete uživati u njoj tokom cele godine.

Troškovi i profit

Prema procenama, minimalna investicija potrebna za uzgoj rukole je oko 42-128 evra ako poljoprivrednik već ima osnovnu opremu, a između 68 i 128 evra ako se kupi i iznajmi dodatna oprema. Maksimalna investicija, ako se sve kupi od početka, može dostići oko 130 evra.

Na otvorenom polju, prosečan prinos po setvi je 80–120 kg po aru, odnosno između 250 i 500 kg godišnje. Rukola se često prodaje restoranima i pijacama. Veleprodajne cene se kreću od oko 1,30 do 3,40 evra po kilogramu, dok se maloprodajne cene kreću od oko 2,50 do 4,20 evra po kilogramu, piše Dnevno.hr

Pod pretpostavkom prosečne cene od oko 1,70 evra po kilogramu, godišnji prihod od prodaje može dostići oko 680 evra po aru, sa troškovima od približno 102 evra, što ostavlja neto profit od oko 578 evra godišnje po aru. Ako posedujete plastenik, moguće je ostvariti šest do osam setvi godišnje, sa prinosom do 800 kilograma po aru godišnje, što potencijalno može preći 850 evra godišnje po aru.

Bonus video:

(Espreso/Biz portal)